.mw-parser-output .t-geoinfobox td,.mw-parser-output .t-geoinfobox th{min-width:120px}.mw-parser-output .t-geoinfobox td:only-child,.mw-parser-output .t-geoinfobox th:only-child{text-align:center}.mw-parser-output .t-geoinfobox-name{font-size:110%;padding:2px}.mw-parser-output .t-geoinfobox-nickname{font-style:italic}.mw-parser-output .t-geoinfobox-cave th:only-child,.mw-parser-output .t-geoinfobox-mount th:only-child{background:#e7dcc3}.mw-parser-output .t-geoinfobox-surface th:only-child{background:#ffe4c4}.mw-parser-output .t-geoinfobox-blue th:only-child,.mw-parser-output .t-geoinfobox-water th:only-child{background:#c0daff}.mw-parser-output .t-geoinfobox-underwater th:only-child{background:#b0e0e6}.mw-parser-output .t-geoinfobox-green th:only-child{background:#d0f0c0}.mw-parser-output .t-geoinfobox-tomb th:only-child{background:#bbbbbb}.mw-parser-output .t-geoinfobox-yellow th:only-child{background:#fdeaa8}.mw-parser-output .t-geoinfobox-ny th:only-child{background:#cbd5c4;border:1px solid #aaaaaa}.mw-parser-output .t-geoinfobox-ny th:first-child:not(:only-child){background:#cbd5c4;text-align:right;padding:0 0.5em}.mw-parser-output .t-geoinfobox-grey th:only-child{background:#eaecf0}
Праліў Вількіцкага[1] — праліў, які аддзяляе паўвостраў Таймыр ад архіпелага Паўночная Зямля і злучае Карскае мора з морам Лапцевых.
Даўжыня праліва Вількіцкага складае 130 (104[1][2]) км, а шырыня ў самым вузкім месцы паміж мысам Чэлюскін і мысам Таймыр на востраве Бальшавік — 56 км. На ўсход ад Бальшавіка ад праліва Вількіцкага адгаліноўваецца ў паўночна-ўсходнім напрамку праліў Яўгенава, які аддзяляе гэты буйны востраў архіпелага ад невялікіх паўднёва-ўсходніх астравоў Старакадомскага і Малы Таймыр. На захад ад праліва Вількіцкага размешчаны чатыры невялікіх вострава Гейберга. Тут глыбіня мора складае ад 100 да 150 м, ва ўсходняй частцы — больш за 200 м.
Праліў названы ў гонар гідрографа і даследчыка Арктыкі начальніка галоўнага Гідраграфічнага ўпраўлення Расіі Андрэя Іпалітавіча Вількіцкага, які ў 1913 годзе ў рамках Гідраграфічнай экспедыцыі на ледаколах «Таймыр» і «Вайгач» распачаў няўдалую спробу прайсці праз праліў, але затрымаўся ў льдах. Упершыню гэтая найбольш паўночная частка Паўночнага марскога шляху была пройдзеная ў 1878 годзе шведам Адольфам Эрыкам Нордэншэльдам.