.mw-parser-output .t-geoinfobox td,.mw-parser-output .t-geoinfobox th{min-width:120px}.mw-parser-output .t-geoinfobox td:only-child,.mw-parser-output .t-geoinfobox th:only-child{text-align:center}.mw-parser-output .t-geoinfobox-name{font-size:110%;padding:2px}.mw-parser-output .t-geoinfobox-nickname{font-style:italic}.mw-parser-output .t-geoinfobox-cave th:only-child,.mw-parser-output .t-geoinfobox-mount th:only-child{background:#e7dcc3}.mw-parser-output .t-geoinfobox-surface th:only-child{background:#ffe4c4}.mw-parser-output .t-geoinfobox-blue th:only-child,.mw-parser-output .t-geoinfobox-water th:only-child{background:#c0daff}.mw-parser-output .t-geoinfobox-underwater th:only-child{background:#b0e0e6}.mw-parser-output .t-geoinfobox-green th:only-child{background:#d0f0c0}.mw-parser-output .t-geoinfobox-tomb th:only-child{background:#bbbbbb}.mw-parser-output .t-geoinfobox-yellow th:only-child{background:#fdeaa8}.mw-parser-output .t-geoinfobox-ny th:only-child{background:#cbd5c4;border:1px solid #aaaaaa}.mw-parser-output .t-geoinfobox-ny th:first-child:not(:only-child){background:#cbd5c4;text-align:right;padding:0 0.5em}.mw-parser-output .t-geoinfobox-grey th:only-child{background:#eaecf0} Мыс Марокі (мыс Тарыфа) — самая паўднёвая кропка кантынентальнай Еўропы[1]. Размешчаны на ўскраіне горада Тарыфа ў іспанскай правінцыі Кадыс. Тэхнічна знаходзіцца ў паўднёва-заходняй частцы былога вострава Лас-Паломас, злучанага з мацерыком дамбай. Паўднёвы ўскраек мыса знаходзіцца амаль на 36-м градусе паўночнай шыраты.
Мыс знаходзіцца ў самым вузкім месцы Гібралтарскага праліва, падзяляе Атлантычны акіян і Міжземнае мора. Адлегласць да афрыканскага берага складае 14 км.
Востраў Лас-Паломас цалкам заняты ваеннай часткай, доступ цывільных наведвальнікаў на мыс Марокі забаронены. На мысе знаходзіцца маяк, пабудаваны ў 1826 годзе.
У 710 годзе арабскі военачальнік Тарыф (адкуль і паходзіць назва горада і адна з назваў мыса) высадзіўся тут з войскам у 500 чалавек і заняўся рабункам насельніцтва, вярнуўшыся затым з багатай здабычай, у асноўным, жанчынамі ў Паўночную Афрыку[2]. Набег Тарыфа стаў адной з прычын высадкі ў наступным годзе Тарыка ібн Зіяда і наступнай арабскай заваёвы Андалусіі.