Не блытаць з Адваротная велічыня.
Адваро́тная фу́нкцыя — функцыя, якая абарачае вызначаную функцыю: калі функцыя f ад аргумента x дае значэнне y, то яе адваротная функцыя g ад y дае x, г. зн. f(x) = y, і g(y) = x. Коратка гэта можна запісаць так: g(f(x)) = x.
Функцыю, адваротную да функцыі f, звычайна абазначаюць як f −1.
Функцыя, для якой існуе адваротная функцыя, называецца абарачальнаю.
Функцыя
g : Y → X
{\displaystyle g:Y\to X}
з’яўляецца адваротнаю да функцыі
f : X → Y
{\displaystyle f:X\to Y}
, калі выконваюцца наступныя тоеснасці:
{\displaystyle f(g(y))=y}
для ўсіх
y ∈ Y ;
{\displaystyle y\in Y;}
{\displaystyle g(f(x))=x}
для ўсіх
x ∈ X .
{\displaystyle x\in X.}
Каб знайсці адваротную функцыю, трэба развязаць ураўненне
f ( x )
{\displaystyle y=f(x)}
адносна
x
{\displaystyle x}
. Калі яно мае больш чым адзін корань, то функцыі, адваротнай да
f
{\displaystyle f}
, не існуе. Такім чынам, функцыя
f ( x )
{\displaystyle f(x)}
абарачальная на прамежку
( a , b )
{\displaystyle (a,b)}
тады і толькі тады, калі на гэтым прамежку яна ін’ектыўная.
F ( y )
{\displaystyle F(y)}
выразіць
y
{\displaystyle y}
з ураўнення
0
{\displaystyle x-F(y)=0}
можна ў тым і толькі тым выпадку, калі функцыя
F ( y )
{\displaystyle F(y)}
манатонная (см. тэарэма пра няяўную функцыю). Тым не менш, непарыўную функцыю заўсёды можна абярнуць на прамежках яе манатоннасці. Напрыклад,
x
{\displaystyle {\sqrt {x}}}
з’яўляецца адваротнаю да
x
2
{\displaystyle x^{2}}
на
[ 0 , + ∞ )
{\displaystyle [0,+\infty )}
![{\displaystyle 0,+\infty )}, хоць на прамежку
( − ∞ , 0 ]
{\displaystyle (-\infty ,0]}
![{\displaystyle (-\infty ,0]}](https://wikimedia.org/api/rest_v1/media/math/render/svg/0241c015ef4c611c9c9aeafb395e7c4a16178405) адваротная функцыя іншая:
−
x
{\displaystyle -{\sqrt {x}}}
.
F :
R
→
R
,
a
x
{\displaystyle F:\mathbb {R} \to \mathbb {R} _{+},;F(x)=a^{x}}
, дзе
a
0 ,
{\displaystyle a>0,}
то
F
− 1
log
a
x .
{\displaystyle F^{-1}(x)=\log _{a}x.}
a x + b ,
x ∈
R
{\displaystyle F(x)=ax+b,;x\in \mathbb {R} }
, дзе
a , b ∈
R
{\displaystyle a,b\in \mathbb {R} }
вызначаныя пастаянныя і
a ≠ 0
{\displaystyle a\neq 0}
, то
F
− 1
x − b
a
.
{\displaystyle F^{-1}(x)={\frac {x-b}{a}}.}
x
n
, x ≥ 0 , n ∈
Z
{\displaystyle F(x)=x^{n},x\geq 0,n\in \mathbb {Z} }
, то
F
− 1
x
n
.
{\displaystyle F^{-1}(x)={\sqrt[{n}]{x}}.}
F
− 1
{\displaystyle F^{-1}}
з’яўляецца мноства
Y
{\displaystyle Y}
, а вобласцю значэнняў — мноства
X
{\displaystyle X}
.
F
− 1
( y )
{\displaystyle y=F(x)\Leftrightarrow x=F^{-1}(y)}
ці
F
(
F
− 1
( y )
)
= y ,
∀ y ∈ Y ,
{\displaystyle F\left(F^{-1}(y)\right)=y,;\forall y\in Y,}
F
− 1
x ,
∀ x ∈ X ,
{\displaystyle F^{-1}(F(x))=x,;\forall x\in X,}
або карацей
F ∘
F
− 1
=
i d
Y
,
{\displaystyle F\circ F^{-1}=\mathrm {id} _{Y},}
F
− 1
i d
X
,
{\displaystyle F^{-1}\circ F=\mathrm {id} _{X},}
дзе
∘
{\displaystyle \circ }
абазначае кампазіцыю функцый, а
i d
X
,
i d
Y
{\displaystyle \mathrm {id} _{X},\mathrm {id} _{Y}}
X
{\displaystyle X}
і
Y
{\displaystyle Y}
адпаведна.
F
{\displaystyle F}
з’яўляецца адваротнаю да
F
− 1
{\displaystyle F^{-1}}
:
(
F
− 1
)
− 1
= F
{\displaystyle \left(F^{-1}\right)^{-1}=F}
.
F : X ⊂
R
→ Y ⊂
R
{\displaystyle F:X\subset \mathbb {R} \to Y\subset \mathbb {R} }
— біекцыя. Няхай
F
− 1
: Y → X
{\displaystyle F^{-1}:Y\to X}
яе адваротная функцыя. Тады графікі функцый
F ( x )
{\displaystyle y=F(x)}
і
F
− 1
( x )
{\displaystyle y=F^{-1}(x)}
сіметрычныя адносна прамой
x
{\displaystyle y=x}
.
Адваротную функцыю аналітычнай функцыі можна прадставіць у выглядзе ступеннага рада:
F
− 1
∑
0
∞
A
k
(
x
0
)
( y − f (
x
0
)
)
k
k !
,
{\displaystyle F^{-1}(y)=\sum _{k=0}^{\infty }A_{k}(x_{0}){\frac {(y-f(x_{0}))^{k}}{k!}},}
дзе каэфіцыенты
A
k
{\displaystyle A_{k}}
задаюцца рэкурсіўнаю (зваротнаю) формулай:
A
k
{
A
0
x ,
A
n + 1
A
n
′
( x )
F ′
( x )
.
{\displaystyle A_{k}(x)={\begin{cases}A_{0}(x)=x,\A_{n+1}(x)={\frac {A_{n}’(x)}{F’(x)}}.\end{cases}}}