У гэтага паняцця ёсць і іншыя значэнні, гл. Пераўтварэнне Абеля. У матэматычным аналізе дыскрэтным пераўтварэннем А́беля называецца наступная тоеснасць:
∑
1
N
a
k
b
k
=
∑
1
N − 1
B
k
(
a
k
−
a
k + 1
) +
a
N
B
N
,
{\displaystyle \sum \limits _{k=1}^{N}a_{k}b_{k}=\sum \limits _{k=1}^{N-1}B_{k}(a_{k}-a_{k+1})+a_{N}B_{N},}
дзе элементы
a
k
,
b
k
{\displaystyle a_{k},b_{k}}
зададзены, а
B
k
{\displaystyle B_{k}}
— частковая сума элементаў
b
i
{\displaystyle b_{i}}
(па індэксах ад 1 да k уключна):
B
k
=
∑
1
k
b
i
=
b
1
b
2
⋯ +
b
k
.
{\displaystyle B_{k}=\sum _{i=1}^{k}b_{i}=b_{1}+b_{2}+\dots +b_{k}.}
Пераўтварэнне Абеля з’яўляецца дыскрэтным адпаведнікам інтэгравання па частках і іншы раз называецца сумаваннем па частках.
Пераўтварэнне было названа ў гонар нарвежскага матэматыка Нільса Хенрыка Абеля і выкарыстоўваецца пры доказе прыкметы збежнасці Дзірыхле.
У літаратуры пераўтварэнне Абеля можа сустракацца ў розных эквівалентных фармулёўках.
Ёсць дзве паслядоўнасці
(
a
n
)
{\displaystyle (a_{n})}
і
(
b
n
) ,
{\displaystyle (b_{n}),}
пры
n ∈
N
.
{\displaystyle n\in \mathbb {N} .}
Разгледзім наступны рад:
S
N
=
∑
0
N
a
n
b
n
.
{\displaystyle S_{N}=\sum _{n=0}^{N}a_{n}b_{n}.}
Абазначым
B
n
=
∑
0
n
b
k
,
{\displaystyle B_{n}=\sum _{k=0}^{n}b_{k},}
тады для ўсіх n > 0 маем
b
n
=
B
n
−
B
n − 1
.
{\displaystyle b_{n}=B_{n}-B_{n-1}.}
Адкуль адразу ж атрымліваем
S
N
=
a
0
b
0
∑
1
N
a
n
(
B
n
−
B
n − 1
) ,
{\displaystyle S_{N}=a_{0}b_{0}+\sum _{n=1}^{N}a_{n}(B_{n}-B_{n-1}),}
S
N
=
a
0
b
0
−
a
1
B
0
a
N
B
N
∑
1
N − 1
B
n
(
a
n
−
a
n + 1
) .
{\displaystyle S_{N}=a_{0}b_{0}-a_{1}B_{0}+a_{N}B_{N}+\sum _{n=1}^{N-1}B_{n}(a_{n}-a_{n+1}).}
У выніку атрымліваем наступную роўнасць:
S
N
=
a
N
B
N
−
∑
0
N − 1
B
n
(
a
n + 1
−
a
n
) .
{\displaystyle S_{N}=a_{N}B_{N}-\sum _{n=0}^{N-1}B_{n}(a_{n+1}-a_{n}).}